Bilo da vam je namera da ojačate imunitete ili skinete koji kilogram viška, ovo treba da znate
Rusi se tvrdoglavo drže tradicije kada je reč o ishrani, a koliko je zapravo njihova omiljena hrana zdrva? Jedno od jela bez kojeg se ne može zamisliti njihova zimska trpeza jeste kiseli kupus.
Slično je i u Srbiji. Kod nas se jede kao salata, podvarak i nezaoboilazna sarma, ali pitanje je da li se pripremom gube zdrava svojstva koja ova namirnica ima?
Poznato je da kiseli kupus sadrži puno vitamina C, zbog čega se i najviše jede u zimskim mesecima, kako bi se ojačao imunitet.
U procesu fermentacije se dešava da oslobođena mlečna kiselina menja sastav svežeg kupusa, značajno ga poboljšavajući, tačnije, ovaj vitamin se mnogo bolje čuva u kiselom okruženju. Ali malo ljudi je u stanju da „savlada“ 200 grama kiselog kupusa (upravo u toj količini je sadržana minimalna doza vitamina C preporučena za odraslu osobu), a kamoli da ga jede svakog dana. Tako da, ukoliko mislite da ste kroz ovu hranu uneli dovoljno vitamina C, varate se.
Postoji još nešto veoma važno da znate. Šećer koji mnogi dodaju kiselom kupusu potpuno neutrališe vitamin C, a pored toga, njegov najveći deo odlazi u salamuru, odnosno vodu u kojoj se kupus čuva.
Tartronska kiselina, jedinjenje koje se takođe nalazi u velikoj količini u kiselom kupusu, inhibira preradu ugljenih hidrata u masti, što je veoma važno ukoliko nameravate da oslabite. Da biste pojačali efekat, nutricionisti preporučuju dodavanje jabuke u kiseli kupus – tako ćete dodatno povećati koncentraciju ove kiseline.
Istina, treba biti oprezan, jer se ovako obogaćena namirnica ne preporučuje onima koji pate od gastroenteroloških bolesti, osobama osetljivog digestivnog trakta, koji imaju povećanu kiselost želuca ili visok pritisak.
Izvor: kurir.rs